Jugoslavenski pandan njemačkom Bravu bila je novina drugarskog naziva, koja je svojom kvalitetom i luksuznim izgledom postavila standarde kojima se nitko, s koje god strane Drine, nakon nje nije ni približio. Sam recept bio je: riskantno koliko i igranje na sigurno, pa su se tako uz svjetlucave postere (s pozdravom: "Ćao majstori i majstorice!") našli i tekstovi Jadranke Janković o podvrstama Metala, uz interviewe s Jasonom Donovanom ili Pet Shop Boysima, kolumna "Negativac protiv televizije", čiji je urednik tako slasno pljuvao po svemu od televizije do politike da se slično nije moglo naći ni u hrabrijim novinama. Dodamo li svemu i raznorazne natječaje za najbolje instrumentaliste, ili rubriku "Provedite jedan dan s…", jasna je popularnost koju je Ćao uživao sve do svoga kraja, koji se nekako poklopio s krajem države.
© NoMad
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
Idejni tvorac magazina Ćao bio je novinar Rade Atić a interesantno da je prvih nekoliko brojeva ovog magazina izlazilo kao specijalno izdanje lista za decu Kekec.
Sećam se kada sam te sada već vrlo davne 1988 godine kupio prvi broj Ćao i oduševio se videvši gomilu postera i sjajnih tekstova! Bio sam tada sedmi osnovne i konačno se pojavilo nešto domaće što liči na nemački Bravo a može i da se čita a ne samo gleda...
Ćao je imao i sijaset svojih specijalnih izdanja poput Ona, Test, Tifo, Heavy Metal, Rap, a posebno su bile zanimljive romansirane biografije pevača i bandova pa su tako izlazili i specijalci o Dugmetu, Bajagi, Čorbi, Plavom Orkestru, pa čak i o Breni i Vesni Zmijanac.
Početkom devedesetih Ćao je prestao da izlazi a onda se sporadično pokušavalo sa oživljavanjem ovog magazina ali bi sve stalo posle dva-tri broja. Ćao je dao svoj doprinos i na polju stripa tako što je objavio nekoliko brojeva strip revije Ćao Almanah i nekoliko brojeva Ciska Kida.
Sve u svemu sjajan magazin za teenagere, pa i one starije koji je obeležio jednu epohu pre interneta i drugih hi-tech zavrzlama...
Najpopularniji časopis za urbano orjentisane omladince devedesetih godina. Reklamni slogan je bio "Uvek je Ćao najbolje dao".